Medijska pismenost je sposobnost da se identifikuju različite vrste medija i razumeju poruke koje se šalju. Danas više nego ikada pre svima koji konzumiraju medijske sadržaje, a pre svega mladima, potrebna je dodatna podrška i edukacija kako bi se ti sadržaji kritički sagledali i vrednovali. U nastavku ovog teksta nalaze se ključne definicije i saveti za prepoznavanje različitih medijskih manipulacija koje mogu štetno uticati sve koji te informacije primaju.
Masovni mediji označavaju tehnologiju koja je namijenjena masovnoj publici. To je primarno sredstvo komunikacije koje se koristi za dosezanje velike većine šire javnosti. Najčešće platforme za masovne medije su novine, časopisi, radio, televizija i Internet.
Lažne vesti su lažne ili obmanjujuće informacije predstavljene kao vesti. Često imaju za cilj narušavanje ugleda neke osobe ili pravnog lica ili zaradu od prihoda od oglašavanja.
Manipulacija činjenicama je medijski članak koji sadrži informacije zasnovane na činjenici, ali ih tumači na pogrešan način ili koristi samo činjenice koje se zalažu u korist jedne strane
Dezinformacije su vrsta medijske manipulacije koja se zasniva na činjenicama, ali ih pogrešno predstavlja, tj. sadrži „mešavinu“ činjenica i netačnih informacija ili poluistina. Dezinformacije se mogu smatrati blažim oblikom lažnih vesti, a u nekim slučajevima su rezultat netačnog ili nepotpunog izveštavanja.
Pristrasno izveštavanje znači da ti medijski sadržaji imaju osnovnu nameru predstaviti određenu osobu, grupu ili instituciju u pozitivnom ili negativnom svetlu. Po pravilu, takvi izveštaji favorizuju činjenice, stavove i zaključke koji odgovaraju određenom narativu, a istovremeno zanemaruju ili iskrivljuju sve što se u nju ne uklapa. Takvi medijski sadržaji mogu, ali i ne moraju biti netačni, ali po pravilu ne prikazuju celu sliku i sve strane priče koje prenose.
Skriveno reklamiranje je promotivni sadržaj koji se nalazi u uredničkom delu medija, umesto na mestu predviđenom za oglašavanje, i predstavlja se kao delo novinara, a ne PR usluge klijenta koji se oglašava. Ako se oglasna poruka pojavi u uređivačkom delu medija, ona se predstavlja kao neutralna informacija i potencijalno može imati veći uticaj na čitaoce, jer deluje kao objektivna procena kvaliteta, korisnosti ili značaja onoga što se reklamira.
Neproverene informacije su, ukratko, spekulacije, glasine i druge nepotvrđene tvrdnje koje se predstavljaju kao činjenice. Posebno su problematične informacije koje nisu samo neproverene, već nema načina da se one provere. Takav primer nalazimo u vestima na osnovu „anonimnih izvora“, za koje nisu pruženi dodatni dokazi.
Propaganda je informacija pristrasne ili obmanjujuće prirode koja se koristi za promovisanje političkog cilja ili gledišta.
Cenzura je potiskivanje ili zabrana bilo kojih delova knjiga, filmova, vesti itd. koji se smatraju nepristojnim, politički neprihvatljivim ili predstavljaju pretnju bezbednosti.
U Srbiji postoji nekoliko medijskih portala koji se bave borbom protiv manipulativnih medijskih sadržaja. Na sledećim adresama se možete detaljnije informisati o aktuelnim izveštajima i akcijama za eliminaciju lažnih vest i drugih štetnih medijskih sadržaja:
Raskrinkavanje – https://www.raskrikavanje.rs/
Fake News Tragač – https://fakenews.rs/