Подршка ученицима

Информације за ученике, родитеље и наставнике о могућностима и обавези пружања додатне подршке ученицима
Право на образовање и васпитање
Према Закону о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 52/2011 и 55/2013 Члан 6 ) свако лице има право на образовање и васпитање.
Грађани Републике Србије једнаки су у остваривању права на образовање и васпитање, без обзира на пол, расу, националну, верску и језичку припадност, социјално и културно порекло, имовно стање, узраст, физичку и психичку конституцију, сметње у развоју и инвалидитет, политичко опредељење или другу личну особину.
Лица са сметњама у развоју и са инвалидитетом имају право на образовање и васпитање које уважава њихове образовне и васпитне потребе у редовном систему образовања и васпитања, у редовном систему уз појединачну, односно групну додатну подршку или у посебној предшколској групи или школи, у складу са овим и посебним законом.
Такође, лица са изузетним способностима имају право на образовање и васпитање које уважава њихове посебне образовне и васпитне потребе, у редовном систему, у посебним одељењима или посебној школи, у складу са овим и посебним закономИндивидуални образовни план
Чланом 77 истог Закона предвиђено је да за дете и ученика коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, установа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека и доноси индивидуални образовни план.
Индивидуални образовни план (у даљем тексту: ИОП) је посебан документ којим се планира додатна подршка у образовању и васпитању за одређено дете и ученика, у складу са његовим способностима и могућностима.
Циљ ИОП-а је оптимални развој детета и ученика, укључивање у вршњачки колектив и остваривање општих и посебних исхода образовања и васпитања, односно задовољавања образовно-васпитних потреба детета и ученика.
ИОП се израђује на основу претходно реализованих и евидентираних мера индивидуализације и израђеног педагошког профила детета и ученика.
ИОП се израђује према образовно-васпитним потребама детета и ученика и може да буде заснован на:
1) прилагођавању начина рада, као и услова у којима се изводи образовно-васпитни рад (ИОП1);
2) прилагођавању и измени садржаја образовно-васпитног рада, исхода и стандарда постигнућа (ИОП2);
3) обогаћивању и проширивању садржаја образовно-васпитног рада за дете и ученика са изузетним способностима (ИОП3).
Доношењу ИОП-а 2, претходи доношење, примена и вредновање ИОП-а 1, као и прибављање мишљења интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком детету и ученику.
Изузетно, за ученика који образовање стиче остваривањем ИОП-а 2, осим наставног програма, може да се измени и наставни план, на основу мишљења интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком детету и ученику.
ИОП доноси педагошки колегијум установе на предлог стручног тима за инклузивно образовање, односно тима за пружање додатне подршке детету и ученику (у даљем тексту: Тим).
Тим у школи чини наставник разредне наставе, односно наставник предметне наставе, одељењски старешина, стручни сарадник, родитељ, односно старатељ, а у складу са потребама ученика и педагошки асистент, односно пратилац за личну помоћ ученику, на предлог родитеља, односно старатеља.
Родитељ, односно старатељ даје сагласност на спровођење ИОП-а, у складу са законом.
У првој години уписа у установу, ИОП се доноси и вреднује тромесечно, а у свакој наредној години два пута у току радне, односно школске године.
Спровођење ИОП-а прати Министарство, у складу са овим законом.
Ближе упутство за остваривање ИОП-а, његову примену и вредновање доноси министар.
Инклузија подразумева право све деце на образовање, почев од предшколског узраста, до високог образовања. Она обухвата:
• Децу са сметњама у развоју
• Децу са инвалидитетом
• Децу из маргинализованих група
• Даровиту децу
То би значило да све горе наведене групације треба да се нађу у редовном образовном систему.То такође значи да би свако дете, сходно својим могућностима напредовало и усвајало градиво, што би подразумевало да се сваком детету прилагођавају садржаји и брзина усвајања истих. Различитост би значила да ђаци једног истог одељења уче различите садржаје у оквиру градива, а на крају би оцене биле исте. Објашњење: школа би била по мери и могућностима детета, а то би значило да ученик усваја градиво својим ритмом, онолико колико може, без депримирања, суза и осећаја да је мање способан од других вршњака. При оцењивању би добијао петице за много мање усвојеног градива од нпр.даровитог ђака, јер би ту оцену покривала констатација да је то дете са сметњама у развоју, или инвалидитетом, или дете из маргинализоване групе које не разуме довољно језик на коме учитељ предаје, па је то његов максимум.
Психолози и други стручњаци тврде да ће горе наведеним групама деце бити продуктивније напредовање у групи вршњака, а и да ће се преостали ђаци од малих ногу навикавати да толеришу различитост, помажу другима у раду и учењу, да ће настава бити очигледнија, јер док наставник објашњава детету са сметњама у развоју поједностављено, сва остала деца ће много брже схватати садржаје.
Инклузија тврди да ће једино на тај начин сва деца дати максимум и бити корисни чланови друштва, више него сада.